Rutina.
Davno otrcan početak,
smrznuto jutro
raspakuje dan.
Od želje je ostala potreba
i nešto navike da ti se obraćam.
Kada me ne slušaš i ne čuješ,
A ja to odavno već znam.
U mislima oproštaj napišem
Kratak i jasan epitaf.
Rutina.
Kafa u istoj šolji.
U zoru vozovi prolaze,
putevi vode od nas.
Ja biram papir za pismo,
Ti kradeš i reč i glas.
I kafu, i jutro i zimu
I naviku, želju i san,
Jednom ću reći – dosta je!
Uzmi, još jedan dan.
Ne znam da li umišljam ili smo stvarno počeli da utičemo jedno na drugo? 🙂
Nisam siguran koji je tačan odgovor, ali ne bih imao ništa protiv… 🙂