Nije važno kuda.
Moje će korake odvesti jesen.
I nije važno kome.
Jer ti ih nećeš pratiti.
Mokro je i sparno.
Tišina ima drugi zvuk.
Postalo je tesno u mojim snovima.
Ali drvo raste.
Nije važno kuda.
Ti ćeš se vraćati. Ako ikad odeš.
I nije važno kome.
Jer već nas odavno nema.
Srk kafe. Na dnu šoljice.
I nekoliko jedva slatkih mrva.
Pamuk. Znoj i parfem.
I ravno, dosadno disanje.
da..tisina ima drugi zvuk..
kao ona pauza izmedju akorda, dirki ili dodira zica… nije tisina uvek tisina, mnogo vise, ponekad, govori od reci ..
citam te, samo ne komentarisem, ali sam tu…pozdrav
https://www.youtube.com/watch?v=z4PKzz81m5c&feature=player_embedded