WeekNews: Sunce žeže, zapara je ljuta…

… ili u podnaslovu: „Đekna još nije umrla…“

Jutros, odlučim da svoju pauzu, kako i dolikuje iskoristim „van zgrade“ i odem na omiljenu mi jutarnju destinaciju „Coffee Shop“. Konstatujem da je napolju već, letnjih, 23 stepena, u 9 ujutro. Stiglo leto. Boga mi…

Uz standardni produženi espreso i Coca Colu (u novoj-staroj flašici) ljubazna konobarica mi donese „Danas“. Pomislim, iskreno, mogla si da mi ulepšaš jutro nekim Playboy-em ili CKM-om, al’ ajde. Kad je tu da prelistam na papiru, vesti koje sam juče pročitao na netu…

Kad ono Miša Vasić piše svoju „Službenu belešku“ i Goran Petrović iznosi „Lični stav“.

Lepo konstatuje čika Miša da danas ni vreme nije ono što je nekad bilo…

U stara vremena, kad se znao red, u Beogradu je – kao prvo – postojalo proleće. Proleće je trajalo par meseci, kako se valja. Sada proleće prođe za dva-tri dana i odmah upeku vrućine. Nekada je jednom nedeljno umela da zvekne lepa oluja, sa grmljavinom i pljuskom, pa se onda lepo spavalo. Letnje nepogode izašle su iz mode u ova „postmodernistička“ doba.

Miloš Vasić, „Čekajući nepogodu“, Danas, 06.06.2011.

I stvarno, usijano nam je i proleće. I glave i ljudi i dani. Ne sećam se kad je zadnji put pljuštalo onako, lepo, popodne. Pa legneš, da odspavaš malo, dok miriše na kišu i prašinu.

Nedostaju mi i one jake, kratke, tople kiše… Kad u prvih pola minuta shvatiš da nemaš kuda da žuriš, jer si već potpuno mokar. Krupne i teške kapi. Puno kapi…

Izneo je Miša i kritički stav o problemu promaje, kao medicinskog fenomena u Srba, al’ to ne bih da citiram, mnogi bi mi zamerili. Ipak, preporučujem da pronađete i pročitate ovu kolumnu. Negde pri dnu ove Službene beleške, pronaći ćete i stav sa kojim se u potpunosti slažem:

Mladićevo ukazivanje pred sudom bilo je tek najava onoga što će uslediti čim se on malo oporavi i stane na noge. Prepis njegovih razgovora u Tužilaštvu za ratne zločine („Blic“) to dokazuje; čovek je tipična oficirčina iz JNA; prostak zadrigle sujete koji sebe smatra u najmanju ruku Nepoleonom. Biće tu tek veselja. Samo čekajte.

Miloš Vasić, „Čekajući nepogodu“, Danas, 06.06.2011.

Potrajaće još ta priča. Možda i duže nego što bilo ko danas očekuje. Svašta ćemo još čuti, a bojim se i videti. Ne radujem se tome, ali bih voleo da Ratku bude bolje. Zdravstveno. I da dočeka kraj suđenja. I presudu.

Već na sledećoj strani Danas-a, Goran Petrović iznosi lični stav na ovu temu, skrećući pažnju da je po sredi zapravo prekomanda za Hag.

No, bez obzira da li je Mladić uhapšen ili se sam predao na osnovu prethodnog dogovora sa vlašću, ili kao „častan“ oficir izvršio poslednje naređenje antihaškog lobija o prekomandi u Hag, u Srbiji se osim činjenice da on više nije na slobodi nije promenilo gotovo ništa.

Goran Petrović, „Pozovi M radi predaje“, Danas, 06.06.2011.

Imao sam to zadovoljstvo da upoznam gospodina Petrovića. Čovek veoma prijatan, načitan, ljubitelj jazz-a. Usput budi rečeno, bivši šef resora Državne bezbednosti Srbije…

Goran Petrović i Nemajna Terek, Pančevo

Ne moram da mu verujem, ali navodi na razmišljanje. Pogotovo, ako njegovo mišljenje razmotrim kroz lično iskustvo.

Dobro se sećam kad mi je negde na 2005. godine jedan potpredsednik Vlade rekao „Kolega, kako to mislite ne znamo gde su?!“ Sve mi je rekao. Al’ ko će meni danas da veruje? Verujem da Goran ipak ne priča na pamet.

Vrlo mi je žao što nisam imao priliku da popijem kafu sa Goranom. Takođe bih veoma voleo da upoznam Mišu Vasića i sa njim popijem kafu i čujem šta bi on sve imao da kaže, a što nije za novine.

Ako mene neko pita, cenim da Hadžić ima vremena, bar do pred kraj pristupnih pregovora. Malo li je?

Od koga je, dobro je. Za koga je – još bolje je.