Za put…
Sklupčaj se, na crvenom somotu i ćuti, sa ukusom maline. Pogledaj laž, sa druge strane ogledala koje crta poznati obris. Spusti glavu, da bolje vidiš put koji sebe…
Menu
Sasvim lično
Zbog tebe…
Kupiću novo jutro, da se opet probudim pored tebe. I nove ulice, bez ljudi, da počne novi dan. Kupiću novo sunce, da ti greje kožu, dok sabiraš prve…
Deda Milan, pokojni, Bog da mu dušu ‘prosti, veći deo svog života, bar ono što ja pamtim proveo je na selu… Imao je stan u gradu, ali tu…
Plaši me tišina, koja ostaje iza njenih reči. Branim se muzikom. Volim sjaj u oku, kad se raduje. Čuvam ga dodirom. U mraku. Plaši me pitanje, na koje…
U magli reči, sa ukusom istine, koja se lepi za nepce, kao vino, i noći hladnoj, kao ruke koje se tresu, bez dodira, U očima koje se cakle,…
Prija papir. Prija tišina i mrak i reči koje nikad nije izgovorila. Prija i miris želje koja titra u vazduhu. „Uradi šta god želiš“, rekla je. Odabrao sam…
„Videću je!“ kličem u zoru kada se probudim. I onda za čitav dan nemam nikakvu drugu želju! Sve, ali sve, tone u to jedno očekivanje. Johan Volfgang Gete…
Ozbiljno neozbiljno (… ili "s’ one strane usijane niti")
Jedini čovek koji se ponaša razumno je moj šnajder. On mi svaki put uzima meru iznova, dok svi ostali uvek primenjuju mere od ranije. Džordž Bernard Šo Ne…
Dugo nisam šetao kroz maglu… Moraću da obnovim tu aktivnost. To me smiruje. Volim maglu, kao što volim sneg. Volim kada padne sneg i kad je hladno. Zaista…